I miris smilja

I miris smilja ja volim iznad svega,

simbol mi života svekolikog tog.

Najveća mi radost kad pomirišem njega.

U njem djelić sjećanja iz djetinjstva mog.

I pelin ja ljubim, premda gorčinu tvori.

Grkost mu tkanja ljekovita biva.

I nisku smreku što bodljama zbori.

Svekoliko bilje što u sebi tajne skriva.

Ja volim, volim, i prkosno to volim

smisleno u svemu i najsitnije biće.

Stradanje im svako i ja u sebi bolim.

Radošću im takvom i moje gori žiće.

Ne daj se živote smrti da te satre,

cvjetnog buka neka rascvjetaju vatre!

          *       *        *