SRETAN  I  BLAGOSLOVLJEN

  USKRS

Svima koji ga slave i svim ljudima dobre volje, uz nekoliko prekrasnih pjesama iz antologije „Hrvatska uskrsna lirika od Kranjčevića do danas“, Božidara Petrača, Zagreb 2001.

Traženje izvora

Gospodine,

uvijek sam mislio da su nebesa plavet

očiju Tvojih,

i kad zvona razliju selom molitvu,

Gospodine,

zastori mojeg puta

ispijaju plavet, a maglica razbijenog sumraka

pliva pučinom vremena.

Ova zemija ukotvljena u pogled

i zadnji miomiris izli se ulicama...

gospodine, katedrala počiva u šutnji

Htio bih se moliti

uz zvuke seoskog zvona,

i misliti o zemlji,

htio bih sve reći šutnjom Uskrsnog Otajstva,

plutati seoskim zvonom

uz tople mamine riječi »Zdravo Marijo«...

       *        *        * 

Ante Stamać

Molitva

O Višnji Bože, jedini moj Bože,

Ti nado mojih odbrojanih dana,

Jer pijesak sam i vrijeme i kap s dlana,

Gdje tru se sati a trenuci množe

Koji se truju i koji se glože

Nek upru pogled u srž onih rana

Što ih je Sin tvoj radi ljudskih mana

Trpio više no što tijelo može.

Osobito nek Višnje tvoje zrenje

Svim bližnjima donese mir,

Nek zatru himbu i zlotvorno htijenje.

Da gorke čaše, huda zla ih minu

I radosno ih prati Preobraženje

Te čistih duša da se k tebi vinu.

         *        *        *

Joža Prudens

Uskrsni stol

drven ili kamen

svejedno

bit stola

biti oko stola

zajedno

obitelj

i drugi dobrodošli

biti

zajedno

za

jedno

dijeliti

i kruh svagdašnji i vino trsno

i mudrost soli

i puno

i malo

sve

sve

sa svima

da svima bude blagoslovljen

i svagdan

i blagdan

blag

dan

s grančicom mirotvornom

u čaši vode na sredini

stola

         *        *        *

Đurđica Ivanišević Lieb

Obris križa

U tamnim sjenama

možda  ćeš naslutiti

da je davna žena

vidjela obris križa

kojim se prozor u rujnu osmjehivao

poluzatvoren

postelja mirisala na svježe istesano drvo

masline

bijaše ih u Getsemaniju nebrojivo

mijenjamo mjesta

upijajuć iverje stabla

jer smo htjeli

samo malo htjeli biti 

          *        *        *

Drago Britvić

Zvoni pri Svetomu križu

Snoćka je kesno popolne Angeluš došel i k nama,

mam se je skupilo sveta kak da bi svetili hižu,

rasprite živi obloke, zvoni pri Svetomu križu,

tak je zadišalo v sobi kak negde jabuke s trama.

Negdo je, kak je sad v modi, zvona na pantljike zlejal,

glase preslekel je s medom, pak je oživelo sače.

Prvi put odkad smo doma bilo je zbila domače,

čak se o ranjeni Kristuš z križnoga dreva nasmejal.

Z decom su došli pred crikvu i ti kaj doma još išču,

kaj su tu, odma prek puta, a v duši negdi daleko,

vu njoj su majkica z ranja donesli dojaču z mlekom,

tak im je zvonelo blizu kak da su v svojem dvorišču.

Rupci su zgledali v kmici kak črni čupi na plotu,

žene su sklopile ruke, muži su stiskali šaku,

jeden je druzgal škrlaka kak da bi drobil mekotu,

al su popevala zvona, Vuzem zadišal je v zraku.

Snoćka sam listeke bele v srčeko stiskal kak v prešu,

zišla je samo popevka i dve tri kaple krvave,

ž njima vam glase pošilam: došla su zvona prek Save,

vse nas, i mrtve i žive, zovu na sigetsku mešu.