Ne dirajte mi ravnicu

M Škoro

Večeras me, dobri ljudi, nemojte ništa pitati,

neka suze tiho teku pa će manje boljeti.

Ne dirajte mi ravnicu uspomenu u meni,

ne dirajte mi ravnicu, jer ja ću se vratiti.

Još u sebi čujem majku kako tužno govori:

„Kad se jednom vratiš, sine,  ja ću te čekati.“

Ne dirajte mi večeras...

Mene zovu moja polja, mene zovu tambure,

prije nego sklopim oči, da još jednom vidim sve.

Ne dirajte mi večeras....

        *           *              *