| Zapjevajmo... |
| Administrator | |
|
„Zapivajmo onu s kojom srce u po žmula zaboravlja brige...“
„...Ajmo skupa prijatelji moji, razmistimo tambur i katrige, zapivajmo onu s kojom srce, u po žmula zaboravlja brige...Konobo moja...“.Kako ono dalje ide? Kad bih znao, i tu bih pjesmu ovdje stavio. Ali, ne mogu se nešto sjetiti stihova. Eto, upravo to je razlog za ovaj prilog. A, ima li išta ljepše od pjesme? I od pjevanja. Pogotovo zajedničkog, s prijateljima. Kad smo radosni,i kad nam treba malo radosti. Ne kaže se slučajno: tko pjeva zlo ne misli. Ali, zar se i vama ne dogodi često, kao sada meni, da stanete u pola pjesme; zaboravili ste riječi. Evo nekih koje sigurno dobro znate, ali možda fali koji stih. Ako želite još – pišite, predlažite.
Cesarica Oliver Dragojević
Zlatni
konci litnje zore došli su u njene dvore,
Cilega
života ja sam tija samo nju,
Konoba Imala si baril i bronzine pod škancijon stivane bocune sve si gušte na ovome svitu darivala ka lipe bokune Vonjala si točon i friškinon ladila me kad uvati fjaka a kad dušu stegla bi tuga u tebi san i pija i plaka Konobo moja, radosti sva dušu san svoju svu tebi da konobo moja, ka dom si moj čuvan ti pismu ka život svoj Uz šteriku jos vonja lavanda razvodni se život ka bevanda od bibiti, falsi novitadi ne damo se, još smo uvik mladi Ajmo skupa, prijatelji moji razmistimo tamburin, katrige zapivajmo pismu s kojon srce u po zmula zaboravlja brige Konobo moja, radosti sva dušu san svoju svu tebi da konobo moja, ka dom si moj čuvan ti pismu ka život svoj konobo moja, ka dom si moj čuvan ti pismu ka život svoj na na.. Konoba
Zadnji fijaker stihovi: Drago Britvić i Pero Zlatar muzika: Stjepan Mihaljinec
youtube: Zadnji fijaker, V. Glovatzky
I opet noćas
kak i sake noći
Viš, ja sem ti eto došel v goste
Zbudil se dan i zemlji pojke
Nas dva smo zbila vidli sega
Fućkam ja na te table žute
Nas dva smo zbilja vidli sega
O more duboko
O more duboko, sva moja radosti! Po tebi meni plovi cvit; cvit moje mladosti.
Ne mogu od milja niz more gledati, Mornare ja ću pitati za svoga dragoga.
On moru pošo je da robu kupuje I skoro će se vra titi u mili zavičaj.
Moj dragi suđeni, u kojoj si dubravi? Napiši jedan listak ti o našoj ljubavi.
Ah ružo rumena, ti men si suđena, Ko proljetntni što dani sunašcu žarkome.
Ko mjesec mjesecu, sunašce sunašcu, Ti meni ležiš, draga, na mome srdašcu.
*
* *
Vužgi P. Kanižaj, I Stamać
Najlepše je biti v zagorski kleti S prijateli stari dok lampaš nam sveti. Najlepše piti je v zagorski kleti Z pajdašimi dobri i v zimi i v leti.
Vužgi, vužgi, vužgi ga Blaž, gotni, gotni s flaše, pajdaš, dobro, dobro, dobro ti znaš kulko skupa mi spili smo flaš!
V zagorski kleti je najlepše biti, s pajdašimi pravi z demižonke piti. V zagorski kleti kak v pravem je raju, popevke zvoniju po celomu kraju.
Vužgi, vužgi, vužgi ga Blaž, gotni, gotni s flaše, pajdaš, dobro, dobro, dobro ti znaš kulko skupa mi spili smo flaš!
* * *
Maslina je neobrana
Već je to lito dana i skoro će zima, prigiba se zemlji grana, a dice još nima. Zaplakali škoji bili, sunce već blidi, Makina kad cugom cvili, a suza se cidi.
Zanavik je pape zaspal, samo želja još je budna, budit ću ih prije zore, željo moja uzaludna! Maslina je neobrana, nima koga da je bere, prigiba se teška grana, slomit će se od nevere.
* * *
Stari Pjer Ivica Percl, Đorđe Novković
Još kad je bio mlad rat mu je odnio sve I ženu i djecu i topli dom.
Ostao je sam i zaboravio je na prošlost, jer Pjer više i nije bio Pjer.
Sad luta sam taj stari Pjer, Da, svaki dan i svaku noć. 2x
Pjeru je ipak ostalo nešto i mnogi su imali priliku da ga vide kako svira na usnu harmoniku.
On uvijek svira za jedan groš, a ljudi se u strahu pitaju: „Da li će jednog dana i čitav orkestar biti tu?“
I svira Pjer, da, svira još, taj stari Pjer za jedan groš. 2x
Kažu da ih danas ima mnogo kao što je Pjer, a mnogi su imali priliku da ih vide kako bez cilja lutaju.
Daleko od stvarnosti oni su tako sami, a ljudi se u strahu pitaju, da li će jednog dana i čitav svijet ostati sam?
I svira Pjer da svira još, taj stari Pjer za jedan groš 2x
* * *
Samo jednom se ljubi Mario Kinel, Ivo Robić
Samo jednom se ljubi, sve je ostalo varka, često udes nam grubi šale zbijati zna.
Za to mislimo na čas da je to ljubav žarka, al taj žar prođe za čas kao blijeda slika sna.
Tad nam se ljubav u misli vraća i svatko shvaća njen pravi žar.
Samo jednom se ljubi i tad srce izgara. kad se taj plam izgubi, tad i prestaje sav čar.
* * *
Blijedi mjesec
Blijedi mjesec zagrlio zvijezdu Danicu, A ja mrsim tvoju zlatnu kosicu
Samo reci mi, dal me ljubiš ti da živimo ko svi sretni presretni.
Vesla ćemo ostaviti: ne trebaju nam, mi ćemo se zagrliti, čun će plovit sam.
On će tada sam kući ploviti: Tjerat će ga hitri morski valovi. Sve će zvjezdice s neba gledati I zavidjet dušo našoj ljubavi.
* * *
Oj jesenske duge noći
Oj jesenske duge noći, oj! Oj jesenske duge noći, reko dragi da će doći, oj. Čuj me dragi čuj!
Il će doći, il ne doći, oj! Il će doći, il ne doći, čekat ću ga do pol noći, oj! Čuj me dragi čuj.
Zaspale su crne oči, oj! Zaspale su crne oči, došo dragi do ponoći, oj! Zlatni dragi moj!
* * *
Zato, braćo, pime ga
Za to, braćo, pime ga, dok ne pukne zora, Kaj ti jje to navada Hrvatskog Zagorja.
Pime ga, pime ga, se do dana belega, Pime ga, pime ga, se do dana belega.
Vužgi, vužgi, vrag te skelil, Kaj sem ti se ja zameril. I nikom nije lepše neg je nam, Samo da je tako svaki dan.
* * *
Fala D. Domjanić, V. Paljetak
Za vsaku dobru reč kaj reči si mi znala, za vsaki pogled tvoj, za vsaki smeh tvoj fala.
Tak malo dobrega v živlenju tu se najde, i če je sunce čas za oblak taki zajde.
A ti si v srce mi tak puno sunca dala, kaj morem ti neg reč: od vsega srca fala!
* * *
Hercegovina u srca Ž. Kozina, R. Boban
Dođi da vidiš, dođi da se diviš I poželjet ćeš ovdje da živiš, Da ti se dijete u miru rodi, Živi u ljubavi i slobodi.
Ponosna moja je zemlja Hercegovina Hrvatska gruda nam sveta već tisuć ljeta.
Ne dam te nikom majko Hercegovino, Neretvu, sunce i smokve, kamen i vino. 2 x
* * *
Kak taubeka dva
Bledi je mesec hodil po krovu, ja sam popeval popevkicu ovu.
Kak taubeka dva mi sretni smo bili, z jenega peharčeka vinček smo pili.
Bledi je mesec za oblak zašel, a ja sem tvoja ustašca našel.
Kak taubeka dva....
Crni je maček hodil po krovu, ja sam popeval popevkicu ovu.
Kak taubeka dva....
* * *
Na brigu kuća mala
Na brigu kuća mala, na njoj su prozora dva, na prozor sjela djeva, ko ruža proljetna.
Što radiš djevo bajna, u tu prekrasnu noć, moj dragi zvizda sjajna, reko je da će doć.
Tri noći već su prošle otkako čekam ja, i mnoge još će proći, ostajem žalosna.
Moj dragi drugu ljubi, a mene ostavlja, a ja ga kleti neću, jer sam ga voljela.
* * *
Poleg jedne velke
gore P. Hrazdica, J Šmalc, R. Rajter
Poleg jedne velke gore kada prejdeš mnoge gore, tam buš videl nekaj bele, to su naše Ivanečke sele.
Gda buš išel malo dalje, tam buš videl lepe kraje. Tu su ljudi dobre ćudi, z vinčekom te saki rad ponudi.
Se vu cvetju i vu sreći, srce ti bu moglo reći: „Oj Zagorje, moje blago, sakom sinu hrvatskom si drago.“
* * *
Ne dirajte mi ravnicu M Škoro
Večeras me, dobri ljudi, nemojte ništa pitati, neka suze tiho teku pa će manje boljeti.
Ne dirajte mi ravnicu uspomenu u meni, ne dirajte mi ravnicu, jer ja ću se vratiti.
Još u sebi čujem majku kako tužno govori: „Kad se jednom vratiš, sine, ja ću te čekati.“
Ne dirajte mi večeras...
Mene zovu moja polja, mene zovu tambure, prije nego sklopim oči, da još jednom vidim sve.
Ne dirajte mi večeras....
* * *
Rožica sem bila
Rožica sem bila, rožica več ne bum, ko mi leto mine, cvela više ne bum.
Zato komaj čekam lepo protuletje, da me razveseli to črleno cvetje.
Rožice bum brala na prsi metala, da se bum na tebe, golub, zmišljovala.
* * *
Popevke sem slagal D. Domjanić, V.Paljetak
Popevke sem slagal i rožice bral i vsu svoju radost sem drugim ja dal. A žalost navek sem vu srcu ja skril ni nigdo me žalil i sam sem tak bil.
Al v mojem srcu, tam suzah vam ni I če mi je teško popevka zvoni. Če siromak sem, vse drugom bum dal, Popevke i srce i ne bu mi žal.
* * *
Da nije ljubavi
Da nije ljubavi, da nije ljubavi, da nije ljubavi, ne bi svita bilo.
Ni tebe ni mene, ni tebe ni mene, ni tebe ni mene, moja bajna vilo.
Noćas mi se snilo, noćas mi se snilo, da je tvoje tilo kraj mojega bilo.
Al me ti ne voliš, al me ti ne voliš, al me ti ne voliš, moja bajna vilo.
Zato pojem, plačem, bestraga mu bilo, zato pojem, plačem, bestraga mu bilo!
Ljubavi, ljubavi, vrag ti odnija kosti, ča si učinila od moje mladosti?!
*
* *
Vehni, vehni fiolica
Vehni, vehni, fiolica, ne žalosti me. Ar te ftrči nemrem ja, vehni, grlica! Zasadil sam ja tebe vu glubinu srca, al sad vidim da drugi od dna te trga.
Zrasla si kak tulipan med več rožami ali da te sve zahman, joj navek meni! Vehni, vehni, garlica, kaj te ja ne trgam, niti više svojemu srcu ne trebam.
Vidim glavu spuščenu drugom na prsa, žute lasi spuščene do pojasa. Ah, žalost me primila, kad ja te vidim, kad ti vusta rumena više ne ljubim.
*
* *
Ribar plete
Ribar plete mrižu svoju koja njemu triba, a ko će je sutra plesti, baš ga nije briga.
Zapivaj pismu, ribaru stari, jer to je pisma o moru.
More divno, more krasno, ti si meni drago, ti si čežnja srca moga, ti si moje blago.
Biseru divni rodnog mi kraja, lipota tvoja me opaja.
* * *
Oj hrvatska mati
Oj hrvatska mati, nemoj tugovati. Zovi, samo zovi, svi će sokolovi, za te život dati.
Srijem, Banat i Lika, to je naša dika. Zovi samo zovi, svi će sokolovi za te život dati.
Srijem, Banat i Bačka, tri srca junačka. Zovi, samo zovi, svi će sokolovi, za te život dati.
Za dom i slobodu hrvatskom narodu. Zovi, samo zovi, svi će sokolovi, za te život dati.
* * *
Oj ti vilo, vilo
Velebita
Oj ti vilo, vilo Velebita, ti našeg roda diko! Tvoja slava jeste nama sveta, tebi Hrvat kliko:
„Ti vilo Velebita, ti našeg roda diko, živila premila, živila premila, živila, oj premila, ti vilo svih Hrvata!“
Velebite, vilovito stijenje, ja ljubim tvoje smilje, ljubim tvoga u gorici vuka, ličkoga hajduka.
„Ti vilo Velebita, ti našeg roda diko, živila premila, živila premila, živila, oj premila, ti vilo svih Hrvata!“
* * *
Bećarac
Priko šora pružio se lanac, ide lola i piva bećarac.
Kad bećari šorom zapivaju pendžeri se šorom otvaraju.
Bećari se ne ženiju mladi, bećaruju dok im ne dosadi.
Sva cura voli tamburaša, a berdaša i cura i snaša.
Alaj volim kad tambure ječe, pusto srce ni večerat neće.
Lažu žene da nisu ljubljene, ostarile pa zaboravile.
Da zna nana, što zna lipa mala, već bi davno lipu podrezala.
Da si diko ti pameti moje, ne bi selo znalo za nas dvoje.
* * *
Jedan dan života
Samo jedan dan života, još jednu čašu mi dajte sad jer ja sutra nisam s vama, jer sutra umrijet ću ja. Moj život je kratak bio, i prolazan kao san, a ja želim samo jedno: da živim još jedan dan.
Neka staro društvo dođe, ko nekad davno u kraju mom; nek se čuje naša pjesma, taj zadnji glas srca mog. I sve neka bude vječno, nek vječito traje dan jer već sutra nisam s vama, jer sutra umrijet ću ja.
Samo buket bijelih ruža nek bude vječno na grobu mom, samo vjetar neka priča tu priču života mog. Moj život je kratak bio, i prolazan kao san, A ja želim samo jedno: da živim još jedan dan.
*
* *
Pismo moja
Pismo moja, hrli tamo di anđela moj je dom, u krilo se spusti djevi koja sniva slatki san.
Oj, ti dušo duše moje, Oj ti srce srca mog. Oj ti dušo duše moje, Čuvao te dobri Bog.
Kada dođu noći duge, Pismo moja, budi s njom. Ti joj reci da je jubim Cilim žarom srca svog.
Oj, ti dušo duše moje, Oj ti srce srca mog. Oj ti dušo duše moje, Čuvao te dobri Bog.
* * *
Kuća pored mora Arsen Dedić
Raznesene valima i vjetrom tu su tople ruševine ljeta na rubu napuštenog mora i jednog izgubljenog svijeta. Ničeg nema, ničeg nema od tebe, od mene.
Ostala je samo prazna kuća, malo stvari ljetovanja našeg. Na stolu novine još leže S nekim datumima jula. Naša ljubav sad se ruši kao pješčana kula.
Al još sam uvijek ovdje i još zagledan u more na vratima vile u kojoj tuga spava, a kiše su se slile u cvjetove agava i ljetu je kraj.
Od vremena poezije i mira ostala je samo pusta kuća, u noći okrenuta moru sad čeka ljubavnike nove. Ničeg nema, ničeg nema od tebe, od mene u njoj.
* * *
Dalmatino povišću pritrujena Ljubo Stipišić
Izlizana
Bašćanska tavuleta 'rvackeg ditinjevanja,
|